U Varšavi se razgovaralo o aktuelnim političkim dešavanjima i izazovima sa kojima se Evropa suočava.
Internacionalni sekretar Srpske napredne stranke i ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović učestvovala je na Političkoj skupštini Evropske narodne partije (EPP) u Varšavi, gde se razgovaralo o aktuelnim političkim dešavanjima i izazovima sa kojima se Evropa suočava.
Na Političkoj skupštini EPP, juče i danas, razgovaralo se i o novoj regulativi EPP o statutu i finansiranju evropskih političkih partija, kao i o predstojećem Kongresu EPP u Helsinkiju, koji će se održati 7. i 8. novembra.
Foto: Tanjug
Na Kongres u Helsinkiju pozvan je i predsednik Aleksandar Vučić, a predviđeno je da EPP izabere svog kandidata za predsednika Evropske komisije na izborima u proleće 2019. godine, saopštila je Srpska napredna stranka (SNS).
Joksimović je istakla da SNS, na čelu sa predsednikom Vučićem, vodi politiku ekonomskog razvoja zemlje, politiku mira, stabilnosti i saradnje sa svim partnerima, te da rezultati koje postižu na putu evropskih integracija predstavljaju jasnu smernicu u kom pravcu Srbija ide.
Ona je izvestila predstavnike evropskih partija da će tokom nedelje razgovarati sa komesarom za pregovore o proširenju i susedsku politiku Johanesom Hanom i sa ambasadorima država članica EU, koje će upoznati sa ostvarenim napretkom Srbije. Dodala je da očekuje da će na Međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu, koja će se održati 25. juna, Srbija dobiti saglasnost svih država članica za otvaranje novih poglavlja.
Foto: Tanjug
U okviru Političke skupštine grupa EPP u Evropskom komitetu regiona organizovala je prateći događaj na kome se diskutovalo o pitanjima od značaja za građane, kako država članica EU, tako i država kandidata, o neophodnosti jačanja regiona i gradova u cilju obezbeđivanja sigurne i prosperitetne Evrope, kao i ravnomernijeg razvoja svih EU regiona kroz korišćenje kohezionih fondova, gde je Poljska jedan od najboljih primera.
Joksimović je naglasila da Srbija, kao država kandidat na raspolaganju ima pretpristupne fondove koji doprinose rastu, održivom razvoju i sveukupnom ekonomskom blagostanju.
Istakla je i da vlasti u Srbiji već ozbiljno rade na institucionalnom jačanju, kako bi država bila spremna za korišćenje značajno većih, tzv. kohezionih fondova, koji će prijemom u EU biti na raspolaganju Srbiji.
